Božićni zvončić traži sreću
( IGROKAZ U 5. SLIKA )
LICA: ZVONČIĆ, MAČKA, PAS, PJETLIĆ, SREĆA I DJED BOŽIČNJAK
Slika
( dolazi zvončić, zvoni i pjeva…)
ZVONČIĆ: CIN, CAN, CIN! CIN, CAN, CIN! JA SAM ZVONČIĆ, MALEN FIN!
HEJ, NITKO ME NE SLUŠA! UZALUD ZVONIM!
TEŠKA JE MOJA SUDBINA! TAKO SAM MALEN, SLABAŠAN I SAM.
DA MI JE SAMO ZNATI TKO LI ME JE JUTROS IZGUBIO? (uzdiše…)
Slika
(dolazi mačka…)
MAČKA: MRNJAO!
ZVONČIĆ: DOBRO JUTRO! TKO SI TI?
MAČKA: JA SAM MAČKA.
ZVONČIĆ: A JA SAM ZVONČIĆ. DRAGO MI JE! ( upoznaju se, pruže ruke…)
KAKO SI SAMO LIJEPA!
MAČKA: DA, NAJLJEPŠA MAČKA U CIJELOJ ULICI! MRNJAO!
ZVONČIĆ: A JESI LI ME, JUTROS, MOŽDA TI IZGUBILA?
MAČKA: NISAM!
ZVONČIĆ: A BI LI ME MOŽDA TI HTJELA UZETI, DA BUDEM TVOJE ZVONO?
MAČKA: A ŠTO ĆU S TOBOM?
ZVONČIĆ: STAVI ME NA REP!
MAČKA: NI SLUČAJNO! KAKO BIH S TOBOM O REPU LOVILA MIŠEVE?
MIŠEVI BI TE ČULI I POBJEGLI!
ZVONČIĆ: ALI JA LIJEPO ZNAM ZVONITI! POSLUŠAJ! CIN, CAN, CIN! CIN, CAN, CIN!
MAČKA: MA, PRESTANI! PRESTANI! OTPAST ĆE MI UŠI OD TE TVOJE ZVONJAVE!
ZVONČIĆ: MACO, UZMI ME!
MAČKA: ZNAŠ ŠTO? BRIŠI, MALI, DOK SE NA TEBE NISAM RAZLJUTILA!
CRTA IZ MOG DVORIŠTA!
ZVONČIĆ: (odlazi pokunjeno, mačka ode…)
ŠMRK! NI ONA ME NEĆE!
NEMA NIGDJE ZA ME SREĆE.
IDEM DALJE!
SAMO HRABRO, MALI ZVONČIĆU!
TRAŽI DALJE SVOJU SREĆU!
TKO ZNA IZA KOG UGLA
I NA ME SREĆA ČEKA?
Slika
(dođe pas, laje, hoće pojesti zvončić…)
PAS: VAU! VAU!
ZVONČIĆ: JOJ! JOJ! JOJ! CIN, CAN, CIN! NEMOJ ME POJESTI!
PAS: TKO SI TI?
ZVONČIĆ: JA SAM ZVONČIĆ! TRAŽIM SREĆU!
PAS: A JA SAM PAS KOJI LAJE NA SAV GLAS! I UJEDA, KAD ZATREBA!
ZVONČIĆ: A JESI LI ME, MOŽDA, JUTROS, TI IZGUBIO?
PAS: NISAM! JA SAM OZBILJAN PAS KOJI NE GUBI STVARI!
ZVONČIĆ: A BI LI ME TI MOGAO UZETI, DA BUDEM TVOJE ZVONO?
PAS: A ŠTO ĆU S TOBOM?
ZVONČIĆ: STAVI ME NA OGRLICU!
PAS: NI SLUČAJNO! S TOBOM O VRATU NE BIH MOGAO GANJATI LOPOVE!
LOPOVI BI TE ČULI I POBJEGLI!
ZVONČIĆ: ALI JA LIJEPO ZNAM ZVONITI! CIN, CAN, CIN! CIN, CAN, CIN!
PAS: PRESTANI! PRESTANI! TPAST ĆE MI UŠI OD TE TVOJE ZVONJAVE!
ZVONČIĆ: PSIĆU, UZMI ME!
PAS: ZNAŠ ŠTO? BRIŠI, MALI! IDI NEGDJE DRUGDJE SREĆU TRAŽITI!
CRTA IZ MOG DVORIŠTA!
ZVONČIĆ: (pokunjeno ide, pas odlazi…)
ŠMRK! NI ON ME NEĆE!
NEMA NIGDJE ZA ME SREĆE!
IDEM DALJE!
SAMO HRABRO, MALI ZVONČIĆU!
TRAŽI DALJE SVOJU SREĆU!
TKO ZNA IZA KOG UGLA
I NA ME SREĆA ČEKA!
4. Slika
( dođe pjetlić, kukuriče…)
PJETLIĆ: KUKU RIKU!
ZVONČIĆ: DOBAR DAN!
PJETLIĆ: JUTRO! JUTRO! KUKU RIKU!
ZVONČIĆ: OPROSTITE, DOBRO JUTRO VAM ŽELIM! A ŠTO TO RADITE?
PJETLIĆ: KUKURIČEM! BUDIM LJUDE! JA SAM PJETLIĆ!
(upoznaju se…)
ZVONČIĆ: A JA ZVONČIĆ, TRAŽIM SREĆU!
PJETLIĆ: I LUTAŠ OKOLO KAO SKITNICA, OD JEDNOG DO DRUGOG DVORIŠTA!
ZVONČIĆ: JUTROS ME JE NETKO IZGUBIO. JESI LI TO BIO TI?
PJETLIĆ: NISAM!
ZVONČIĆ: A BI LI ME TI HTIO UZETI, DA BUDEM TVOJE ZVONO?
PJETLIĆ: A ŠTO ĆU S TOBOM?
ZVONČIĆ: STAVI ME NA REP! JA ĆU MJESTO TEBE ZVONITI
I BUDITI LJUDE… DA NE MORAŠ KUKURIKATI!
PJETLIĆ: NI SLUČAJNO! NE ZNAM NIŠTA DRUGO RADITI, OSIM KUKURIKATI!
A KAD NE BIH KUKURIKAO, ZAVRŠIO BIH U LONCU!
ZVONČIĆ: ALI JA LIJEPO ZNAM ZVONITI! CIN, CAN, CIN! CIN, CAN, CIN!
PJETLIĆ: PRESTANI, PRESTANI! OTPAST ĆE MI UŠI OD TE TVOJE ZVONJAVE!
ZVONČIĆ: PJETLIĆU, UZMI ME!
PJETLIĆ: SLUŠAJ, MALI! ZVONJAVE JE DOSTA! PLAŠIŠ MOJE KOKE PA ĆE OD STRAHA
PRESTATI JAJA NOSITI! DAKLE, IZ MOG DVORIŠTA – CRTA!
ZVONČIĆ: (pokunjeno ode dalje, pjetlić odlazi…)
ŠMRK! NI ON ME NEĆE!
NEMA NIGDJE ZA ME SREĆE!
OPET SAM SAM I NIKOGA NEMA!
A VEĆ JE NOĆ I VEĆ MI SE DRIJEMA!
SAMO ĆU MALO OČI SKLOPITI,
A ONDA DALJE IDEM SREĆU TRAŽITI!
SAMO MALO …OČI SKLOPITI…
SAMO MALO…..
( zvončić zaspi…)
Slika
(dođe Sreća, pjeva zvončiću koji spava…)
SREĆA: KADA NEŠTO ŽARKO ŽELIŠ, MORAŠ IMATI STRPLJENJA!
KAD ZA NEČIM JAKO ŽUDIŠ, TI SE TRUDIŠ, TI SE TRUDIŠ!
ALI, NEMOJ BIT U GRČU! VJERUJ ČVRSTO TI U SREĆU!
SREĆA ĆE NA KRAJU DOĆI! DOBAR DAN ĆE TEBI REĆI!
HEJ, ZVONČIĆU! PROBUDI SE!
ZVONČIĆ: TKO JE? ŠTO JE?
SREĆA: JA SAM SREĆA! SVUDA TE PO SVIJETU TRAŽIM!
ZVONČIĆ: I JA, SREĆO, TRAŽIM TEBE!
SREĆA: ONDA SMO SE, SREĆOM, NAŠLI!
ZVONČIĆ: ZNAČI, TI SI ME JUTROS IZGUBILA?
SREĆA: NISAM BAŠ JA, ALI ZNAM TKO JE!
ZVONČIĆ: TKO JE ON? I TKO SAM JA?
SREĆA: TI SI ZVONČIĆ BOŽIĆNI . ON TE JUTROS IZGUBIO DOK JE NEBOM LETIO!
ZVONČIĆ: JUPI! ZNAO SAM JA DA SAM ROĐEN ZA VELIKE I VAŽNE STVARI U ŽIVOTU!
(radosno, zatim sa sumnjom...)
A JESI LI SIGURNA DA SAM TO BAŠ JA?
SREĆA: DA ČUJEM KAKO ZVONIŠ?
ZVONČIĆ: CIN, CAN, CIN! CIN, CAN, CIN! (pjeva…)
SREĆA: ZVONČIĆI! ZVONČIĆI! (pjeva s njim…)
ZVONČIĆ: PA DA! TO JE MOJA PJESMICA! SREĆO, SREĆICE!
SREĆA: MORAMO POŽURITI! ZA NAS IMA PUNO POSLA IMA U BOŽIĆNOJ NOĆI!
(zajedno odlaze…)