Kad budem imao 40

 (mali fantastični igrokaz)

Tata... tata... TATA!
- Daj, šta ti je, šta me budiš tako rano?
- Moram u školu, mama je rekla da ćeš mi spremiti doručak.
- (sebi u bradu) Kakav doručak, k’o da je meni netko davao doručak prije škole... (glasnije) Hej, nije još ni osam, jesam ti rekao da ću oslijepiti ako me uhvati ovo rano jutarnje sunce?
- Ma daj, tata, uvijek isto pričaš. Kako se mama diže rano?
- Eh, da je meni bit’ ko tvoja mama – ona radi od 8 do 3 svaki dan i onda je mirna. A ja ti se nikad ne odmaram, stalno moram nešto smišljati. Nemaš pojma koliko je to naporno. Još kad mi ti dođeš sa svojom lektirom...
- Moram ići, zakasnit ću. Oćeš bit doma kad dođem?
- Di ćeš, vidi je, nisi ni pojela... (viče za njom) Pokupi brata u vrtiću, mama ti danas ostaje kasnije na poslu (samo za sebe) a ja bi mogao i dovršiti tu glupu priču...
Dva sata kasnije, na plaži:
- Evala, šjor, kakvo je more danas?
- Odlično, nikad bolje, najveći je gušt sada kad još nema nikoga. Već si donija makijato, svaka čast.
- A vi svaki dan ovako?
- Nego šta, spremam se za maraton, ove godine nema zezancije.
- Kako vas puste s posla?
-Eh, sam se pustim, kad mi žena ode radit’ a klinci u školu i vrtić, ili pišem ili plivam.
- Dobru ženu onda imate...
- Najbolju, prijatelju. Bio bi budala kad bi se žalio. A i ti nemaš šta kukat, ove mlade su svake godine sve bolje. I tako već dvadeset godina...
- E, još da osvojimo naslov prvaka dogodine...
-Stvarno, krajnje je vrijeme. Daj mi donesi novine, molim te. Da vidim koji je danas dan.